Marina Sekulić za Arenicu: Sport je jedna od najvažnijih stvari za razvoj deteta, uči ga da sanja, da postavi ciljeve i da veruje

Sport nas uči da verujemo u sebe, da budemo uporni i nikada ne odustanemo. O tome koliko sport znači najmlađima, ali i o svom iskustvu, za Arenicu je govorila Marina Sekulić, novinarka i jedno od zaštitnih lica TV Arena Sporta.

Da li si se kao dete bavila nekim sportom i koji ti je tada bio omiljeni?

"Sportom se bavim od malih nogu. Počela sam od plivanja, čak sam se na kratko oprobala i u košarci, u okviru svoje osnovne škole. Skoro 15 godina paralelno sam trenirala ritmičku gimnastiku i džez balet i to je bila velika ljubav. Bilo je raznih eksperimenata, ali ples je sve vreme bio konstanta."

Privatna arhiva

Koliko ti sport danas znači i koliko je prisutan u tvom svakodnevnom životu?

"Toliko dugo sam se bavila sportom da sam i kasnije, kada sam prestala, ubirala plodove svega što mi je sport doneo. Imala sam usađene navike, takmičarski duh, a gracioznost koju donosi ritmička gimnastika i energija koju je u meni probudio džez balet prate me i dan-danas.

Ali kako sam i u životu nepredvidiva, tako sam i u sportu iznenadila sve oko sebe, jer sada sam zaljubljena u boks. Ova plemenita veština postala je deo moje svakodnevice. Uživam na mojoj Marakani, sa sjajnom ekipom, u ozbiljnom treningu."

Privatna arhiva

Šta sport, po tvom mišljenju, može da nauči decu, osim timskog duha i želje za pobedom?

"Sport je, po mom mišljenju, jedna od najvažnijih stvari za razvoj svakog deteta. Kroz sport stiče radne navike, razvija želju za pobedom i borbom, uči da prihvati poraz i da i u njemu ostane dostojanstveno, ali i da ne poleti previše nakon trijumfa.

Sport uči dete da sanja, da postavlja ciljeve i da veruje da do njih može da dođe. Na kraju dana, sport je igra, a igrati se je možda i najlepši deo života. Verujem da onaj ko prestane da se igra, na neki način prihvata poraz."

Da li je važnije pobediti ili dati sve od sebe? Zašto?

"Ne bih bila iskrena kada bih rekla da nije najlepše i najvažnije pobediti. Ko ne voli da bude najbolji? Ali kroz godine sam shvatila da je ipak najvažnije pobediti sebe, pomeriti sopstvene granice, dati više nego što si mislio da možeš i iz svakog treninga, utakmice ili izazova izaći makar za nijansu bolji nego što si bio. To je pobeda kojoj se najviše divim."

Koji sportski događaj ti je do sada ostao u najlepšem sećanju?

"Zvučaće kao kliše, ali svaka sezona Premijer lige koju sam radila ostavila je neizbrisiv trag. Tu su i utakmice sa moje Marakane, pobede crveno-belih u Evropi, vaterpolo, a onda i MotoGP šampionat i trke koje sam imala priliku da posetim, a koje se zaista ne mogu opisati rečima.

Uvek ću pamtiti svoj prethodni rođendan proveden u Valensiji. Imala sam tu sreću da ga slavim u padoku, a istovremeno budem u prelepoj Španiji. Mislim da je teško poželeti lepši spoj."

Privatna arhiva

Kada bi mogla da provedeš jedan dan sa bilo kojim sportistom, koga bi izabrala i šta bi ga prvo pitala?

"Sa Ronaldom, ali „onim pravim“… Samo bih ga pitala koja je to magija bila posredi, gde se krije tajna svega što je radio i šta je to što ga je činilo toliko posebnim. A bez razmišljanja bih jedan dan provela sa Maradonom. Imala bih toliko pitanja za njega da nam verovatno ni 24 sata ne bi bila dovoljna."

Koji sport bi volela da naučiš ili da treniraš, a do sada nisi imala priliku?

"Velika ljubav mi je jahanje i velika je žal što nikako da pronađem dovoljno vremena, ali i hrabrosti, da se ozbiljnije posvetim tome i spremim za hipodrom.

Kao mala sam jahala konje, doduše vrlo kratko i uvek uz nekoga, a danas bih volela da naučim da jašem kako treba i jednog dana imam svog konjića, pa da se nas dvoje zajedno upustimo u neke nove pustolovine. To mi je jedna od onih želja koje još čekaju pravi trenutak."

Privatna arhiva

Šta ti je najzanimljivije u poslu sportske novinarke razgovori sa sportistima, putovanja, utakmice ili nešto drugo?

"Naravno da ću izdvojiti putovanja. Druge zemlje, klime, kulture, tradicije, verovanja… Sve su to iskustva, uspomene i znanja koja ostaju za ceo život. A kada na sve to dodate sport koji volite – ima li lepšeg posla? Ponekad se pitam da li se to uopšte može nazvati poslom ili je lepše reći – ispunjenje dečjih snova."

Da li se sećaš svog prvog intervjua sa nekim poznatim sportistom? Kako si se tada osećala?

Tek kasnije sam shvatila koliko su ti razgovori bili dragoceni za mene i koliko sam zapravo bila privilegovana da na samom početku karijere upoznam i razgovaram sa ljudima koji su ostavili neizbrisiv trag i ušli u istoriju našeg, ali i evropskog sporta."

Privatna arhiva

Šta bi poručila deci koja žele da počnu da treniraju, ali još nisu pronašla sport koji im najviše odgovara?

"Da probaju, sve po malo. Neka se traže, eksperimentišu, menjaju, neka se opuste, pa dokle ih put odvede. Sport je, po meni, ljubav, nešto što možda moraš prvo da naučiš da voliš, ali što ti se vrlo brzo uvuče pod kožu ako mu pružiš šansu.

Zato ću ponoviti ono što možda najviše volim da kažem - neka se igraju i uživaju. Verujem da svako, pre ili kasnije, pronađe ono što mu pripada."

Privatna arhiva

Arenica je mesto gde deca mogu da upoznaju različite sportove i sportiste. Šta bi volela da svako dete koje čita I gleda Arenicu nauči o sportu?

"Da je sport jedna od retkih stvari koje spajaju sve uzraste, nacionalnosti i vere. Da će kroz treninge steći drugare, možda i prijateljstva za ceo život, da će biti zdraviji, nasmejaniji i da će naučiti da vole i da se bore za ono što vole.

Dok voliš sport, bilo da ga gledaš ili se njime baviš, nikada nisi sam. Možda baš neko od te dece jednog dana obraduje sve nas titulom, medaljom, nekim istorijskim uspehom. Sve je moguće. Zašto ne bismo verovali?", poručila je Marina Sekulić za Arenicu.