Sport ne poznaje razlike i sport može da bude lek

Sport je zabava. Sport je druženje. Ali sport može da bude i lek.

Pomaže da bolje i zdravije rastemo. Ali je dragocen kod dece kog kojih su dijagnostikovani razvojni problemi, fizički ili intelektualni, vidljivi ili jedva primetni, svejedno.

I tada se javlja pitanje koga pitati može li dete da se bavi sportom i kojim? Može, za sakog postoji neki sport, neka fizička aktivnost, ali je izbor u zavinosti od teškoća mališana.

Pročitajte Dijabetes i sport? Da, moguće je

A kada se odrasli posle razgovora sa pedijatrom, defektologom, logopedom, psihologom ili fizijatrom odluče, sledeće što je važno je da oni koji vode treninge znaju kako da pomognu detetu ako nešto krene u neželjenom pravcu.

Recimo, kako da detetu sa dijabetesom pomognu ako mu šećer padne ili umire dete iz spektra autizma.

Školice sporta da ili ne?

Školice sporta za uzrast od 3 godine namenjene su svoj deci, ali očekivanja odraslih treba da budu u odnosu na načinom na koji se dete razvija a ne u odnosu na ono što je uobičajeno za neki broj godina.

Plivanje je sigurno sport koji zavoli većina dece i koji svakom detetu donese nešto dobro – nešto jer kod dece s poteškoćama ono što većini izgleda kao sitnica za njih je ogromno „kao kuća“.

U većini gradova, kao na primer u Novom Sadu i Beogradu, postoje sportske aktivnosti u velikim sportskim dvoranama koje organizuju ili udruženja građana ili sportski klubovi. Oni za decu organizuju obično motoričke poligone, časove osnovne gimnastike i atletike, igre loptom i vežbe uz korišženje raznih rekvizita.

Kako do njih?

Jedan od načina je da u zavisnosti od problema koje dete ima potražite neko udruženje koje okuplja roditelje i decu sličnih dijagnoza. Ne samo što imaju informacije nego iskustveno znaju gde i šta možete da očekujete.

Drugi način je da odete do obližnjeg sportskog centra i raspitate se o programima koji se tamo sprovode, a koji nisu vidljivo namenjeni i deci koja imaju recimo neki invaliditetet.

Pre svega pogledajte šta nude obližnji atletski i plivački klubovi jer je u ta dva sporta neuporedivo lakše uvesti kako tako svako dete, dok neki sportovi poput bilo kog kolektivnog sporta dolaze kasnije i nisu rešenje za svakog.

Hoće li to biti plivanje u SC Voždovac, popularnom bazenu Banjica (Savez za sport i rekreaciju invalida Beograda) trčanje i vežbe na stadionu Karađorđe u Novom Sadu (Udruženje građana „Realno“) ili nešto treće – zavisi od interesovanja i spoobnosti deteta, vašeg vremena i mogužnosti, onoga što klub nudi za dee kao što je vaše i naravno – mišljenja detetovog lekara.