Aleksandar Stevanović za Arenicu: Dete treba da proba sve pozicije na terenu, možda baš nije igrač, nego golman

Aleksandar Stevanović, bivši fudbaler Čukaričkog, Mačve, Zemuna, Grafičara, Radničkog iz Obrenovca i još nekoliko klubova danas je trener mlađih generacija u Radničkom iz Obrenovca, gde je i sam započeo svoju karijeru.

Za Arenicu govorio je o razvijanju fudbalera, načinu na koji treba da se pristupa treninzima i fudbalu uopšte, ali i životnim lekcijama.

Aleksandar Stevanović

Da li je bolje da deca u mlađim kategorijama isprobaju više pozicija ili da se što ranije usmere na jednu?

"Ja se bavim decom koja imaju desetak godina i u tom nekom uzrastu, nijedno dete ne treba da bude vezano za jednu poziciju. Generalno, kroz neki vremenski period, dete se samo pronađe, a trener je tu da prepozna na kojoj se poziciji najbolje snalazi. Moje lično mišljenje je da dete treba da bude oprobano na svakom delu terena, jer možda baš nije igrač, nego je golman i ono to samo prepozna.

Njegov put i razvoj su jako bitni, a ono se od neke 10. do 14. godine pronalazi u svemu tome. Naravno, najviše bi trebalo da mu pomogne trener, koji je tu kroz razvoj i koji će da prepozna koja pozicija najviše odgovara igraču."

Aleksandar Stevanović

Postoje deca koja su fizički razvijenija od svojih vršnjaka, ali i ona koja tehnikom i razumevanjem igre nadoknađuju taj nedostatak. Šta je u najmlađim uzrastima važnije i kako procenjujete potencijal jednog deteta?

"Što se tiče fizički dominantne dece, razvijenije od svojih vršnjaka, to je sad sve češća pojava, pogotovo u mlađim kategorijama. Danas je velika razlika i šest meseci, a kamoli godinu dana. Ja se, na primer, bavim i kadetima, imam dete 2011. godište, koje je fizički slabije, ali je sa loptom tehnički i motorički fenomenalno. 

Ako dete ima kvalitet, naravno da ga treba istrpeti i pustiti, jer će ono za to vreme nadoći i sustići ostale, ako bude radilo na sebi i posvetilo se fudbalu.Važno je da rezultat u tom nekom uzrastu od 10. do 15. godine ne bude previše bitan. Mi radimo i spremamo ih za to što dolazi, pripremamo ih za određeni takmičarski ciklus koji je pred njima. Mislim da ima vremena da se deca takmiče.

Pročitajte Marica Perišić za Arenicu: Imala sam 9 godina kada sam rekla mami da me odvede na džudo, tako je krenulo

Opet, ne treba zapostaviti takmičenje, jer ipak treba da izgrade takmičarski mentalitet, ali, kao što sam rekao, to ne treba da im bude prvo na šta će da misle.

Generalno, u pobedi i u porazu moraju da se poznaju, da imaju kvalitet i da budu spremni na sve. Jako je važno da u porazu čestitaju, pruže ruku, podignu glavu, razmisle šta je bilo loše i šta treba popraviti u narednom periodu.

Što se tiče potencijala u najmlađim uzrastima, dete jednostavno ili ima ili nema potencijal za ozbiljan fudbal. Naravno, svako dete je dobrodošlo i treba da se bavi sportom. Ja sam trener u Radničkom iz Obrenovca, gde je svako dete dočekano raširenih ruku. Mi se trudimo da deca stvaraju radnu naviku i da im sve to bude neki vid zabave, kao i da uživaju u svemu tome, a da li će oni to zavoleti ili ne, to je do njih."

Aleksandar Stevanović

Šta bi savetovao roditeljima koji žele da pomognu detetu da napreduje, a da mu pritom ne stvore prevelik pritisak?

"Mislim da dete treba pustiti da ono odlučuje o nekim stvarima. Dete od 10, 11 godina dobro zna šta želi, samim tim po njemu može da se primeti da li želi da trenira dva, pet ili deset puta nedeljno. Mislim da detetu koje ovo voli ništa ne predstavlja problem.

Pročitajte Mihajlo Simin ekskluzivno za Arenicu: Džudo je jedan od najlepših sportova na svetu! Marica i ja značimo jedno drugom do neba

Činjenica je da se dete od 10 godina jako brzo oporavlja, njihovi treninzi su najviše razvijanje motorike, koordinacije i tehnike, što ne zahteva preveliku potrošnju. Samim tim smatram da u toku dana nije toliko strašno da dete odradi i dva treninga. Naravno, treba obratiti pažnju da se to dete ne preforsira i da se prerano ne zasiti."

U kom trenutku trener obično može da primeti da igrač ima potencijal za profesionalni fudbal?

"Mislim da nema nekog pravila. Možemo da primetimo i dete od 10 godina sa fenomenalnim potencijalom, ali da prosto nema radnu naviku. Ako se kvalitetno radi sa detetom kroz taj neki vremenski period, otprilike od 10. do 14. godine, dete bi moglo da eksplodira u tom periodu i pokaže svoj kvalitet. Svakako, to zahteva ogroman rad na sebi. Takođe, ako dete ima potencijal i nekog smisla, sa njim treba raditi individualno, nešto dodatno, što bi mu pomoglo u daljem razvoju."

Aleksandar Stevanović