Odbojka: Sport koji oblikuje telo i karakter, jedna stvar je presudna

Odbojka počinje mnogo pre prvog smeča.

Za razliku od igre loptom u parkiću, u odbojci lopta ne sme da padne na zemlju. Treba je dočekati, usmeriti, dodati saigraču i poslati preko mreže. A za sve to potrebno je mnogo više od dobrog udarca.

Zato se sa odbojkom najčešće počinje kada dete već savlada osnovne pokrete poput trčanja, skakanja i održavanja ravnoteže. Ipak, nije kasno ni ako se dete sa odbojkom upozna kasnije, važno je da mu se sport dopadne.

Prvo lopta, pa mreža

Na početku nema mnogo taktike, a još manje komplikovanih pozicija. Deca prvo uče kako da se kreću, skaču i pravilno postave telo, a zatim upoznaju osnovne odbojkaške elemente.

Tek kada ih savladaju, igra počinje da liči na pravu odbojku.

U početku je najzabavnije upravo ono nadigravanje preko mreže: ko će sačuvati loptu, ko će je lepo dodati, ko će je poslati na drugu stranu. Tu se, osim tehnike, uče i saradnja, koncentracija i kontrola emocija, jer nije lako ostati miran kada lopta padne baš pred tobom.

Do prvog smeča strpljivo

Smeč izgleda jednostavno kada ga gledamo sa tribina. Zaletiš se, skočiš i – tras!

U stvarnosti, do tog „tras“ treba naučiti dosta toga: pravilan zalet, odraz, položaj tela, rad ruku i precizan udarac. Zato se na prvi pravi smeč obično čeka neko vreme.

I baš tu odbojka uči jednu važnu stvar: ne mora sve da uspe iz prvog pokušaja.

Trening se zato ne sastoji samo od udaranja lopte. Tu su zagrevanje, vežbe motorike, tehnika, koordinacija, skokovi, a kod starijih i taktika. U odbojci se koriste i elementi atletike, gimnastike i akrobatike, jer je dobar osećaj za sopstveno telo u prostoru veoma važan.

Ko je za odbojku?

Za odbojku nisu presudni „odbojkaški geni“.

Visina, raspon ruku, brzina, skočnost i izdržljivost mogu biti prednost, ali dete ne mora unapred da ispunjava idealan profil odbojkaša. Mnoge važne osobine razvijaju se upravo kroz trening.

Isto važi i za koncentraciju, disciplinu i sposobnost da se kontrolišu emocije. Kada dete nauči da ostane pribrano posle promašaja i da nastavi da igra, napravilo je važan korak – ne samo kao sportista.

Devojčice, dečaci i ekipa

Odbojka je sport za sve. Tradicionalno je više devojčica u odbojkaškim klubovima, ali sve je više prostora i za dečake.

A možda je upravo ekipa jedna od najvećih čari ovog sporta. Loptu ne možeš dugo čuvati za sebe. Moraš da je dodaš. Da veruješ saigraču. Da pokriješ njegovu grešku i da znaš da će on pokriti tvoju.

Zato se na odbojkaškom treningu, osim igre, uči i kako da budeš deo tima.

Od prvog treninga do prvog takmičenja

U početku se deca nadmeću samo na treningu. Kasnije dolaze utakmice, turniri i prava takmičenja. Neko će želeti da nastavi rekreativno, neko će poželeti ozbiljniji trening, putovanja i takmičenja, a neko će jednog dana pokušati da stigne i do profesionalnog nivoa.

Nije potrebno unapred znati dokle će dete stići.

Za početak je dovoljan jedan dobar trening, dobra lopta i ekipa u kojoj dete želi da ostane.

A ako se posle treninga vraća kući umorno, nasmejano i već razmišlja o sledećem, možda je odbojka pronašla njega, a ne ono nju.