Plivanje - više od igre u vodi

Prvo je voda igra. Prskanje, kvašenje lica, plutanje, skakanje i pokušaj da se stigne do druge

strane bazena. A onda dete polako otkriva da u vodi može da uradi mnogo više.

Uz atletiku i gimnastiku, plivanje se smatra jednim od bazičnih sportova, onih koji pomažu

detetu da razvije osnovne motoričke sposobnosti i lakše se snađe u različitim oblicima

kretanja. U vodi telo radi drugačije nego na kopnu: nema oslonca na čvrstu podlogu, svaki

pokret treba uskladiti sa disanjem, a ravnotežu stalno iznova pronalaziti. Zato plivanje

istovremeno razvija snagu, koordinaciju, izdržljivost i kontrolu pokreta. Za razliku od mnogih

drugih sportova, ono ima još jednu važnu dimenziju: jedno je zaplivati, a druge je znati da

plivaš, to je važna sportska ali i životna veština.

Prvo treba zavoleti vodu

Iako smo pre rođenja devet meseci proveli u vodi, posle rođenja ona nam više nije prirodno

okruženje. Zato se mala deca najpre sa vodom upoznaju kroz igru.

Bebe prve korake u vodi prave uz prisustvo starije osobe kojoj veruju. Tu nema učenja

plivačkih tehnika, već je najvažnije da dete uživa u vodi, oseća se sigurno, nauči da pokvasi

lice, zaroni, plutа i polako sagledava kako se telo ponaša u vodi.

Kod starije dece igra postepeno prerasta u učenje.

„Ja znam da plivam!“

Da li stvarno znaš da plivaš ili samo uspevaš da se održiš na vodi?

Znati plivati znači umeti da se kontrolisano krećeš kroz vodu, pravilno dišeš i povezuješ

pokrete ruku i nogu. Kraul, prsno i leđno samo su neke od tehnika koje se uče korak po

korak.

Za mnogu decu period oko četvrte ili pete godine dobar je za početak organizovane obuke, ali

ne postoji magična granica. Neko će proplivati ranije, neko kasnije. Važno je da dete može da

prati čas, da je dovoljno samostalno i, ono što je najvažnije, da želi da uči.

Kod mlađih je akcenat na upoznavanju sa vodom i osnovnim pokretima, dok starija deca

lakše prate instrukcije, povezuju pokrete i uče pravilno disanje.

More može da pomogne, ali nije škola plivanja

Letovanje je sjajna prilika da dete zavoli vodu. Nekoliko dana u moru može mnogo da znači:

dete se opusti, nauči da pluta, zaroni ili napravi prve samostalne zaveslaje.

Ali deset dana na moru ipak ne može da zameni sistematsku obuku. Za učenje tehnike

potrebno je vreme, ponavljanje i stručan trener.

Zato postoji razlika između obuke plivanja, namenjene deci neplivačima, i škole plivanja, u

kojoj se već stečena veština dalje usavršava.

A šta plivanje radi telu?

Mnogo toga. Plivanje angažuje gotovo celo telo, razvija mišićnu snagu i izdržljivost, podstiče

koordinaciju i doprinosi boljoj kontroli pokreta i držanju tela. Kao deo redovne fizičke

aktivnosti dobro je za kondiciju, a boravak u vodi mnogoj deci je jednostavno zabavan.

Oprema? Nije komplikovana.

Za početak su dovoljni kupaći kostim, kapa za plivanje i, kako vreme bude omicalo naočare.

Van bazena potreban je i peškir, suva odeća i nešto čime ćemo osušiti kosu.

Oprema može da bude korisna, ali najvažniji „rekvizit“ ipak ostaje vreme provedeno u vodi.

Sa vodom nema šale

Voda je odlična za igru, ali zahteva poštovanje. Dete ne treba bacati u vodu da bi

„proplivalo“, niti puštati da samo ulazi u nepoznatu dubinu. Pomagala za plutanje nisu

zamena za znanje plivanja, a ni dete koje dobro pliva ne treba ostavljati bez nadzora.

Prava sigurnost dolazi iz znanja, iskustva i dobrih navika.

Šta posle škole plivanja?

Neko će stati kada nauči da pliva i nastaviti da uživa u vodi na moru, bazenu ili jezeru. Drugo

dete će poželeti više: nove tehnike, duže deonice, treninge i možda takmičenja.

Plivanje može da ostane igra, da postane rekreacija ili da preraste u ozbiljan sport. U svakom

slučaju, najvažnije je isto: naučiti dete da se u vodi oseća sigurno, da je poštuje i da u njoj

uživa. Jer plivanje nije samo još jedan sport koji možemo da treniramo.

To je veština za ceo život.