Marica Perišić za Arenicu: Imala sam 9 godina kada sam rekla mami da me odvede na džudo, tako je krenulo

Od prvih džudo koraka, koje je napravila sa samo devet godina, do nastupa na najvećim svetskim takmičenjima, njen put ispunjen je radom, odricanjem i verom u sebe.

Marica Perišić danas ne predstavlja samo Srbiju na sportskoj sceni već je i primer mladima koji sanjaju velike uspehe. Za Arenicu je govorila o svojim počecima, najvažnijim trenucima u karijeri, podršci koju dobija i poruci koju želi da prenese mladim sportistima.

Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u Bakuu u kategoriji do 57 kilograma 6. oktobra osvojila je bronzanu medalju. 

Privatna arhiva

"Hvala puno na čestitkama. Što se tiče samog takmičenja i celokupnog doživljaja, mislim da će biti potrebno neko vreme da se utisci slegnu, s obzirom na to da još uvek nismo svesni koliki smo uspeh napravili i koliko je ovo velika stvar. Trudili smo se da odemo na to takmičenje kako bismo smanjili tremu i gledali smo na takmičenje kao na bilo koje drugo, da su to isti takmičari i da je sve to normalno, iako je takmičenje posebno pošto je Svetsko prvenstvo".

Ljubav prema sportu krenula je sasvim slučajno. 

"Krenula sam spontano da se bavim džudoom. Moja mama je bila profesionalna džudistkinja preko 20 godina, ali nisam odmah videla taj put kao svoj, iako sam odrasla na tatamiju. Imala sam previše energije koja je morala da izađe, kako kaže moja mama, jer sam se sa mlađim bratom često tukla. Jednog dana sam samo rekla mami da me odvede na džudo da vidim kako to izgleda i tako je krenulo kada sam imala 9 godina".

Pričajući o svojim počecima Marica se dotakla momenta kada je odlučila da se profesionalno posveti džudou.

Privatna arhiva

"Presudan trenutak kada sam odlučila da želim profesionalno da se bavim ovim sportom bio je 2018. godine, kada sam završila srednju školu. To je za mene bila velika prekretnica. Upisala sam fakultet, ali profesionalni sport i državni fakultet bilo je teško uklopiti. Postavila sam sebi to kao izazov da pokušam da uskladim sve obaveze, ali sam džudo stavljala na prvo mesto.

Svesno sam tada već znala da je to put kojim želim da idem. Te godine sam učestvovala na Evropskoj ligi šampiona, klupskoj, gde sam pobedila dve seniorke koje su tada već imale olimpijske medalje, što mi je bio podstrek i motivacija da shvatim da tu i pripadam i da mogu da budem konkurentna".

Privatna arhiva

Veru u sebe nikada nije izgubila, čak i onda kada je bilo veoma teško. 

"Trenirajući džudo upoznala sam dosta ljudi i imala sam kontakt sa njima tokom cele svoje sportske karijere. Mnogo dobrih saveta sam dobila, ali ako bih morala nešto da izdvojim, to bi svakako bilo da verujem u sebe. Ta vera me je održavala na ovom putu i kada nije bilo najbolje i kada deo sezone nije napredovao kako sam ja želela, da ostanem dosledna sebi, jer sam verovala u sebe i znala sam da ja to mogu."

Marica Perišić je posebno istakla značaj podrške koju joj pruža Mihajlo Simin.

"Mislim da Mihajlo i ja imamo tu neku posebnu energiju koja se i vidi, i preko ekrana i uživo, na svaki mogući način. Njegova podrška mi neizmerno znači jer smatram da u nekim teškim trenucima ni on ni ja ne bismo uspeli da izguramo da nismo imali jedno drugo. Mislim da je to savršen spoj i da oboma to znači, a u ovakvom sportu i ovakvom svetu to nam je stvarno potrebno. Trebalo bi se okružiti dobrim vibracijama i to će onda napraviti razliku".

Privatna arhiva

I za sam kraj, Marica je u intervjuu za Arenicu istakla koliko je ponosna što brani boje naše zemlje na međunarodnim takmičenjima.

"Osećaj da predstavljam našu zemlju na najvećoj svetskoj sceni je neverovatan. Velika je čast nastupati na Svetskom prvenstvu, kao i na Olimpijskim igrama, na kojima sam učestvovala već dva puta, ali i na evropskim takmičenjima na kojima nastupamo. Drago mi je što možemo da pokažemo čitavom svetu da zemlja kao što je Srbija, koja nije ni najveća ni najmnogobrojnija, i te kako ima sportiste koji zauzimaju mesto na svetskoj sceni i koji su vredni pažnje.

Mladima bih poručila da daju sebi šansu kada je džudo u pitanju. Da ne odustaju posle prvog, drugog ili čak desetog pada, jer džudo je takav sport da može samo odjednom sve da krene nabolje. Pre svega, treba voleti ovaj sport i ne odustajati".