Porodica Ilić za Arenicu: Pravi šampioni ne stvaraju samo pobede, već i nove šampione

Porodica Ilić predstavila je pesmu „Nema ili-ili“, koja kroz snažnu poruku zajedništva, podrške i istrajnosti slavi sportiste i sve ljude koji stoje iza njihovih uspeha. Ova pesma podseća da nijedan šampion ne stiže do cilja potpuno sam. U razgovoru za Arenicu otkrili su kako je nastala pesma, zbog čega pravi šampioni stvaraju nove šampione i kakvu poruku žele da pošalju mladim sportistima.

Kako je nastala pesma „Nema ili-ili“ i koju poruku želite da prenesete?

"Njen koren je u jednom trenutku iz naše porodične knjige „Hvala stablu“. Zovemo ga „ILI-ILI“. To je raskrsnica na kojoj biramo put.Zahvalnost ili nezadovoljstvo? Poštovanje ili nadmenost? Vredan rad ili prečicu?

Zamislite poslednje sekunde utakmice. Rezultat je neizvestan, snage ponestaje, tribine su na nogama. Na terenu je nekoliko igrača, a iza njih hiljade ljudi: ne samo na tribinama, već svi koji su ih doveli do tog trenutka.Upravo iz te slike nastala je ideja za pesmu.

U pesmi smo tu ideju preneli na reprezentaciju. Za nas ona nije samo tim na terenu, već živi ekosistem: selektori, treneri, lekari, fizioterapeuti, pomoćno osoblje, roditelji, navijači i generacije koje su pre današnjih šampiona nosile isti grb.

Pesmom smo želeli da povežemo sve njih i podsetimo da dres nije samo sportska oprema, već simbol svega što smo nasledili, što zajedno stvaramo i što ostavljamo generacijama koje dolaze."

Privatna arhiva

U stihovima „Kad jedan stane, drugi nosi“ posebno se ističe važnost podrške. Koliko je ona značajna za uspeh jednog sportiste?

" Zamislite štafetu. Jedan trkač daje sve od sebe i predaje palicu drugome. Njegova trka je završena, ali trka njegovog tima se nastavlja. Tako vidimo i život.

Kamere prate onoga ko postiže odlučujući poen. Ali pre tog poena bilo je hiljade treninga, promašaja i ljudi koji su verovali u njega. Neko ga je prvi odveo na trening. Neko je ostajao duže da vežba s njim. Neko mu je posle teškog poraza rekao da ne odustaje.

Posebno volim primer dva brata. Stariji prenosi mlađem sve što zna, a mlađi ga jednog dana prestigne. Da li je stariji izgubio? Naprotiv. Njegovo znanje, trud i ljubav nastavljaju da žive kroz drugog. Pravi šampioni ne stvaraju samo pobede. Oni stvaraju nove šampione."

Ideja o zajedništvu nastavlja se i kroz stih „Na dresu nam prezimena, iza njih su pokolenja“, kojim porodica Ilić ukazuje na značaj porodičnog nasleđa i svih onih koji stoje iza jednog sportiste.

Privatna arhiva

" Postoji misao koju posebno volimo: „Koren ne mora da zna dokle će njegove grane stići. Njegovo je da ih hrani.“ Možda neki naš predak nije ni sanjao da će njegov potomak igrati pred punom Arenom, slušati himnu ili podići pehar. Ali je svojim životom, radom i vrednostima postavio temelje za taj trenutak.

Ipak, u tom stihu pokolenja nisu samo oni koji su živeli pre nas. To su i oni koji će živeti posle nas. 

Snagu smo pozajmili od predaka, a dugujemo je onima koji dolaze posle nas. Na nama je da je obogatimo i predamo dalje. Zato sportista u reprezentativnom dresu nije samo naslednik tradicije, već i neko čiji primer sutra može da inspiriše dete koje tek počinje da trenira."

Pored želje za pobedom, koje vrednosti mladi sportisti treba da razvijaju?

" Kada se utakmica završi, počinje možda i važniji deo sporta. Hoće li pobednik pružiti ruku poraženom? Hoće li poraženi čestitati boljem? Hoće li obojica sutra doći na trening još motivisaniji? Tu se gradi karakter.

Protivnik nije neprijatelj. Često nas upravo on tera da postanemo brži, snažniji i bolji.A dobar saigrač nije samo onaj koji daje najviše poena. To je onaj koji doda loptu kada je drugi u boljoj poziciji. Koji sa klupe navija glasnije od svih. Koji posle tuđe greške prvi priđe i kaže: „Idemo dalje.“

Medalja pokazuje koliko si dobar sportista. Način na koji se odnosiš prema drugima pokazuje kakav si čovek."

Privatna arhiva

Da li biste voleli da pesma „Nema ili-ili“ postane svojevrsna himna podrške našim sportistima i reprezentacijama?

"Naravno da bismo voleli da se to jednog dana dogodi. Ali himna se ne pravi odlukom autora. Nastaje kada ljudi pesmu prihvate kao svoju.Želeli smo pesmu koja ne pripada samo košarci, fudbalu, odbojci ili vaterpolu, niti samo jednoj generaciji.

I posebno nam je važno da to ne bude pesma samo za pobede. Zamislite da naša reprezentacija izgubi važnu utakmicu. Igrači spuštenih glava napuštaju teren, a sa tribina se i dalje čuje pesma podrške. E, tada bi „Nema ili-ili“ zaista pronašla svoju svrhu."

Šta biste poručili mladim sportistima koji sanjaju da jednog dana predstavljaju svoju zemlju?

" Porodica Ilić posebnu poruku upućuje mladima koji sanjaju da jednog dana obuku reprezentativni dres i predstavljaju svoju zemlju. Čuvajte taj san. Ali ne žurite da postanete šampioni. Prvo zavolite ono što radite.Trenirajte i kada ide i kada ne ide. 

A kada postanete dobri u nečemu, ne čuvajte to samo za sebe. Naučite mlađeg brata, sestru, druga iz kluba ili nekoga ko tek počinje. Jer postoji nešto veće od toga da postanete šampioni: da zahvaljujući vama neko drugi postane još bolji.

Ako jednog dana na leđima budete nosili prezime svoje porodice, a na grudima grb svoje zemlje, setite se svih koji su vam pomogli da stignete dotle."