Dr Violeta i Stevan Nestorov za Arenicu: Sport nije samo fizička aktivnost

Razvoj dece kroz sport obuhvata mnogo više od usvajanja motoričkih sposobnosti, jer fizička aktivnost doprinosi i izgradnji samopouzdanja i razvijanju odnosa sa drugima. O značaju sporta, kao i mogućnostima koje pruža deci sa razvojnim teškoćama, za Arenicu govore dr Stevan Nestorov i dr Violeta Nestorov, osnivači Centra za logopediju i ranu intervenciju „dr Nestorov” i Instituta za reedukaciju psihomotorike u Beogradu.

Kako pokret utiče na celokupan razvoj deteta?

"Kada govorimo o sportu i fizičkoj aktivnosti dece, najčešće pomislimo na snagu, brzinu, spretnost i kondiciju. Međutim, značaj pokreta mnogo je veći od samog razvoja fizičkih sposobnosti. Kroz igru i kretanje deca upoznaju svoje telo, razvijaju pažnju, samopouzdanje i komunikaciju, ali i uče kako da uspostavljaju odnose sa drugima.

Dete se ne razvija po odvojenim oblastima. Razvoj motorike, govora, pažnje, mišljenja i emocija međusobno je povezan. Kroz pokret dete ne uči samo kako da kontroliše svoje telo, već i kako da razume sebe, komunicira i uspostavlja odnose sa drugima. Zato je važno da fizičku aktivnost posmatramo mnogo šire od samog vežbanja", objašnjavaju Nestorovi.

Privatna arhiva

Na koji način sportske aktivnosti razvijaju koordinaciju, pažnju i koncentraciju?

"Gotovo svaka sportska veština zahteva dobru koordinaciju pokreta, ravnotežu, orijentaciju u prostoru i sposobnost planiranja aktivnosti. Kada dete uči da uhvati loptu, preskoči prepreku ili promeni pravac kretanja, ono istovremeno mora da proceni situaciju, usmeri pažnju i prilagodi svoje pokrete.

Redovna fizička aktivnost može povoljno uticati na pažnju, koncentraciju i sposobnost donošenja odluka. Posebno su korisne aktivnosti u kojima dete treba da prati pravila, sačeka svoj red, reaguje na određeni signal ili prilagodi svoje ponašanje novoj situaciji.

Elementi vežbi koje se koriste u reedukaciji psihomotorike mogu biti korisna inspiracija i sportskim trenerima. To su, na primer, jednostavni motorički poligoni, vežbe ravnoteže, aktivnosti u kojima se smenjuju pokret i zaustavljanje, praćenje ritma ili promena pravca na određeni znak. Takve aktivnosti mogu doprineti razvoju koordinacije, pažnje i kontrole impulsivnih reakcija."

Zašto sport nije važan samo zbog fizičke aktivnosti već i zbog odnosa sa drugima?

"Jedna od najvažnijih vrednosti sporta jeste njegov društveni i emocionalni značaj. Kroz zajedničku igru deca uče da sarađuju, dogovaraju se, poštuju pravila, prihvataju različitosti i razvijaju međusobno poverenje.

U našem radu posebno ističemo značaj onoga što nazivamo relacionim telom. To znači da telo nije samo sredstvo kojim se krećemo, već i način na koji uspostavljamo odnos sa drugim ljudima. Dete kroz zajednički pokret, igru, pogled, gest i emociju gradi komunikaciju i osećaj pripadnosti. 

Timski sportovi pružaju brojne prilike za takva iskustva. Dete uči da nije uvek najvažnije postići gol ili koš, već i dodati loptu drugaru, pomoći saigraču, sačekati svoj red i prihvatiti zajedničku odgovornost."

Privatna arhiva

Kako sport može da pomogne deci sa razvojnim teškoćama?

"Veoma je važno odabrati aktivnost koja odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i individualnom razvojnom tempu. U početku su za mnogu decu pogodniji individualni sportovi i aktivnosti u kojima nema velikog takmičarskog pritiska. Plivanje, određene atletske aktivnosti ili prilagođeni motorički poligoni mogu omogućiti detetu da postepeno razvija veštine i stiče samopouzdanje.

Za dete sa razvojnim teškoćama nije najvažnije da bude bolje od druge dece, već da danas bude uspešnije nego juče. Svaki novi pokret, savladana prepreka, veća samostalnost ili spremnost da učestvuje u zajedničkoj aktivnosti predstavljaju važan uspeh.To, naravno, ne znači da deca sa razvojnim teškoćama ne mogu učestvovati u timskim sportovima ili takmičenjima.

Saradnja trenera sa logopedima, reedukatorima psihomotorike i drugim stručnjacima može biti veoma korisna. Na osnovu poznavanja razvojnih sposobnosti deteta moguće je osmisliti aktivnosti koje će, pored sportskih veština, podržati razvoj pažnje, koordinacije, komunikacije i samostalnosti. Posebno je važno zajednički raditi na motivaciji deteta i njegovom osećaju uspešnosti."

Razvoj dece kroz sport ne odvija se samo tokom organizovanih treninga, već i kroz slobodnu igru i kretanje u prirodnom okruženju, što potvrđuju i stručna iskustva dr Stevana i dr Violete Nestorov.

Privatna arhiva

"Tokom stručnih poseta ustanovama u Francuskoj, Finskoj, Švedskoj i Italiji imali smo priliku da upoznamo različite pristupe razvoju dece i vidimo koliko se pažnje posvećuje svakodnevnom kretanju dece i koliko prirodno okruženje može biti podsticajno za njihov razvoj.

To nas je inspirisalo da napravimo prostor koji smo nazvali „Salaš“, namenjen aktivnostima sa decom u prirodnom okruženju. Tu deca mogu da trče po travi, savladavaju različite motoričke poligone, istražuju senzornu baštu i učestvuju u aktivnostima koje podstiču njihov psihomotorni razvoj.

Nekada su deca mnogo više vremena provodila napolju, trčala, penjala se, preskakala prepreke i spontano razvijala svoje motoričke sposobnosti. Danas im takva iskustva često nedostaju. Zato smatramo da je važno da im ponovo omogućimo prirodno kretanje i igru."

Nestorovi posebno upozoravaju na sve izraženiji takmičarski pritisak kojem su deca izložena već na najranijem uzrastu.

"Dok smo svoju decu vodili na treninge fudbala i košarke, često smo bili svedoci velike napetosti među roditeljima, prevelikih očekivanja, pa čak i oštrih kritika upućenih deci kada ne postignu željeni rezultat. Smatramo da takav pritisak može da udalji dete od sporta i da mu oduzme zadovoljstvo koje bi trebalo da oseća tokom treninga.

Sport u detinjstvu pre svega treba da bude izvor zdravlja, zadovoljstva, druženja i sticanja zdravih životnih navika.Važno je da deca zavole fizičku aktivnost i da ona postane deo njihovog načina života.

Kroz sport deca uče i kako da se nose sa uspehom, kako da poštuju protivnika, prihvate poraz bez preterane frustracije i nastave da se trude. To su važne životne lekcije koje ostaju mnogo duže od sportskih rezultata."

Privatna arhiva

Šta je potrebno da bi svako dete imalo priliku da se bavi sportom?

"Da bi sport zaista bio dostupan svakom detetu, potrebno je razvijati inkluzivne sportske programe, prilagođavati aktivnosti i dodatno edukovati trenere i nastavnike fizičkog vaspitanja.

Na naše obuke iz reedukacije psihomotorike često dolaze profesori fizičkog vaspitanja. Njihova iskustva pokazuju koliko im ova znanja znače u svakodnevnom radu i kako pojedine principe i elemente mogu uspešno primeniti u fizičkim aktivnostima dece.

Inkluzija u sportu nije važna samo za decu sa razvojnim teškoćama. Ona je dragocena i za svu ostalu decu, jer ih uči prihvatanju različitosti, solidarnosti, međusobnom razumevanju i poštovanju.

Sport treba da bude prostor u kome svako dete ima priliku da učestvuje, napreduje, pripada grupi i oseća se uspešno. Jer najveća pobeda u detinjstvu nije medalja, već dete koje je zavolelo kretanje, steklo prijatelje i razvilo veru u sebe."